ToxFreeFeed
Poboljšanje zdravstvene ispravnosti hraniva za životinje putem gajenja otpornijih hibrida kukuruza i unapređenja tehnologije prerade
Dosadašnja saznanja
Klimatski uslovi u Južno-Panonskoj niziji i Vojvodini su veoma pogodni za gajenje kukuruza. U ovom području se gaji znatan broj različitih hibrida na velikim površinama. Kukuruz je jedan od najznačajnijih sastojaka stočne hrane. Ovu gajenu biljku parazitira veliki broj fitopatogenih gljiva, koji prouzrokuju simptome i značajno smanjuju količinu i kvalitet prinosa. Kvalitet prinosa smanjuju i toksini koje stvaraju mikroskopske gljive. Mikotoksini su proizvodi sekundarnog metabolizma gljiva koji ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja. Zbog toga kontaminacija kukuruza (i drugih žita) mikotoksinima predstavlja značajan zdravstveni rizik širom sveta, kako sa humanog, tako i sa aspekta zdravlja gajenih životinja. Najčešće iskazani toksini u kukuruzu su iz grupa trihotecena i fumonizina, koji prouzrokuju različite simptome trovanja na domaćim životinjama. Glavni producenti ovih mikotoksina su gljive iz roda Fusarium, koje se smatraju najznačajnijim patogenima kukuruza u umerenom klimatu, pošto u povoljnim godinama za pojavu oboljenja prouzrokuju drastične gubitke u prinosu. Pored toksina koje stvaraju vrste iz roda Fusarium od izuzetnog su značaja i mikotoksini predstavnika roda Aspergillus, među kojima se posebno izdvajaju aflatoksini. Opšte je rasprostranjeno mišljenje da je u regionu umerenog klimata niska verovatnoća za kontaminaciju namirnica aflatoksinima, pošto vrsta Aspergillus flavus značajne količine mikotoksina stvara samo u uslovima povišene temperature. U suprotnosti sa ovim mišljenjem su međutim noviji podaci iz regiona umerenog klimata (Severna Italija, Srbija, Slovenija, Hrvatska, Rumunija), u kojima su producenti aflatoksina, a i sam aflatoksin utvrđeni iznad dozvoljenih vrednosti za Evropsku uniju. Uticaj klimatskih promena na zdravstvenu ispravnost namirnica, a pre svega na kontaminaciju mikotoksinima je u skorije vreme ispitivano od strane većeg broja naučnika. Sa stanovišta mikotoksina, globalno povećanje temperatura može imati uticaj na pojavu i veće rasprostranjenje termofilnih aflatoksikogenih gljiva i u regionu umerenog klimata, što može prouzrokvati značajniju kontaminaciju poljoprivrednih proizvoda aflatoksinima i na našem područlju.
Zadaci i aktivnosti projekta
Glavni zadatak projekta je smanjenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu i u stočnoj hrani proizvedenoj od kukuruza.
1. Ispitivanje otpornosti 20 hibrida kukuruza prema prouzrokovačima truleži klipa (Fusarium vrste, Aspergillus flavus) i akumulaciji mikotoksina u uslovima Južno Panonske nizije i Vojvodine. Poljski ogledi se izvode putem veštačkih inokulacija biljaka, a nakon žetve se ispituje sadržaj mikotoksina (trihoteceni, fumonizini, aflatoksini).
2. Utvrđivanje nivoa zaraženosti ispitivanih hibrida toksikogenim gljivama i sadržaja mikotoksina kako neposredno posle žetve, tako i tokom skladištenja. Identifikacija fitopatogenih gljiva na osnovu morfoloških i molekularnih karakteristika. Planira se razrada multipleks PCR metode za brzu identifikaciju Fusarium i Aspergillus vrsta.
3. Ispitivanje efikasnosti različitih fizičkih, hemijskih, bioloških tretmana, kao i adsorbenata u cilju smanjenja kontaminacije kukukuza i njegovih proizvoda mikotoksinima. Ispitivaće se uticaj toplotne obrade na kontaminaciju hrane za životinje, a izvršiće se i monitoring nivoa mikotoksina tokom skladištenja.
4. Davanje preporuka proizvođačima o agrotehničkim merama kojima se može uticati na smanjenje intenziteta truleži klipa i kontaminacije mikotoksinima. Preporuke se odnose i na nivo otpornosti hibrida kukuruza, na primenu fizičkih, hemijskih, bioloških mera (odnosno mera prečišćavanja i toplotne obrade) i optimalne uslove skladištenja.
Rezultati projekta
Putem projekta dobiće se saznanja o nivou otpornosti gajenih hibrida kukuruza prema truleži klipa kukuruza i akumulaciji mikotoksina, što predstavlja značajan podatak kako za proizvođače, tako i za stručnjake koji rade na stvaranju otpornih genotipova.
Na osnovu rezultata projekta se mogu izdvojiti otporne linije kukuruza, koje se mogu primeniti u oplemenjivačkom radu radi stvaranja otpornijih hibrida kukuruza.
Rezultati su izuzetno važni i za stočnu proizvodnju, jer će steći uvid o kontaminaciji stočne hrane, kao i u zdravstvenu bezbednost hrane za životinje dobijene od različitih hibrida kukuruza.
Stočari će profitirati zahvaljuljući korišćenju zdravstveno bezbednije stočne hrane sa nižim sadržajem mikotoksina.
Sajt projekta:
IPA prekograničnog programa Mađarska -Srbija 2007-2013
http://www.hu-srb-ipa.com/srb/
Period trajanja projekta:
01.01.2012. - 31.12.2013.
Utvrđivanje nivoa zaraženosti ispitivanih hibrida toksikogenim gljivama i sadržaja mikotoksina kako neposredno posle žetve, tako i tokom skladištenja. Identifikacija fitopatogenih gljiva na osnovu morfoloških i molekularnih karakteristika. Planira se razrada multipleks PCR metode za brzu identifikaciju Fusarium i Aspergillus vrsta.
3. Ispitivanje efikasnosti različitih fizičkih, hemijskih, bioloških tretmana, kao i adsorbenata u cilju smanjenja kontaminacije kukukuza i njegovih proizvoda mikotoksinima. Ispitivaće se uticaj toplotne obrade na kontaminaciju hrane za životinje, a izvršiće se i monitoring nivoa mikotoksina tokom skladištenja.
4. Davanje preporuka proizvođačima o agrotehničkim merama kojima se može uticati na smanjenje intenziteta truleži klipa i kontaminacije mikotoksinima. Preporuke se odnose i na nivo otpornosti hibrida kukuruza, na primenu fizičkih, hemijskih, bioloških mera (odnosno mera prečišćavanja i toplotne obrade) i optimalne uslove skladištenja.
Rezultati projekta
Putem projekta dobiće se saznanja o nivou otpornosti gajenih hibrida kukuruza prema truleži klipa kukuruza i akumulaciji mikotoksina, što predstavlja značajan podatak kako za proizvođače, tako i za stručnjake koji rade na stvaranju otpornih genotipova.
Na osnovu rezultata projekta se mogu izdvojiti otporne linije kukuruza, koje se mogu primeniti u oplemenjivačkom radu radi stvaranja otpornijih hibrida kukuruza.
Rezultati su izuzetno važni i za stočnu proizvodnju, jer će steći uvid o kontaminaciji stočne hrane, kao i u zdravstvenu bezbednost hrane za životinje dobijene od različitih hibrida kukuruza.
Stočari će profitirati zahvaljuljući korišćenju zdravstveno bezbednije stočne hrane sa nižim sadržajem mikotoksina.
Sajt projekta:
IPA prekograničnog programa Mađarska -Srbija 2007-2013
http://www.hu-srb-ipa.com/srb/
Period trajanja projekta:
01.01.2012. - 31.12.2013.
Davanje preporuka proizvođačima o agrotehničkim merama kojima se može uticati na smanjenje intenziteta truleži klipa i kontaminacije mikotoksinima. Preporuke se odnose i na nivo otpornosti hibrida kukuruza, na primenu fizičkih, hemijskih, bioloških mera (odnosno mera prečišćavanja i toplotne obrade) i optimalne uslove skladištenja.
Rezultati projekta
Putem projekta dobiće se saznanja o nivou otpornosti gajenih hibrida kukuruza prema truleži klipa kukuruza i akumulaciji mikotoksina, što predstavlja značajan podatak kako za proizvođače, tako i za stručnjake koji rade na stvaranju otpornih genotipova.
Na osnovu rezultata projekta se mogu izdvojiti otporne linije kukuruza, koje se mogu primeniti u oplemenjivačkom radu radi stvaranja otpornijih hibrida kukuruza.
Rezultati su izuzetno važni i za stočnu proizvodnju, jer će steći uvid o kontaminaciji stočne hrane, kao i u zdravstvenu bezbednost hrane za životinje dobijene od različitih hibrida kukuruza.
Stočari će profitirati zahvaljuljući korišćenju zdravstveno bezbednije stočne hrane sa nižim sadržajem mikotoksina.
Sajt projekta:
IPA prekograničnog programa Mađarska -Srbija 2007-2013
http://www.hu-srb-ipa.com/srb/
Period trajanja projekta:
01.01.2012. - 31.12.2013.
The content of this Web page does not necessarily reflect the opinion of the European Union.
Ovaj dokument je odtampan uz finansijsku podrku Evropske unije. Za sadraj ovog dokumenta su odgovorni isključivo Univerzitet u Segedinu, Prirodno-matematički i informatički fakultet, Katedra za Mikrobiologiju, Mađarska i partneri na projektu i sadraj ovog dokumenta ne odraava zvanično miljenje Evropske unije i/ili Direktorata.